ljubov

otkazuvanjeto e vsusnost priznavanje deka celoto nase postoenje e stradanje. da ja barame vistinskata pricina za stradanje vo nas samite.

pritoa da razbereme deka stradanjeto e samo cekor od osloboduvanje od minatoto.

zivotot ne uci da ne se otkazuvame i togas koga najmnogu stradame.

da ne toneme vo ocaj tuku da cekorime samo napred.

ponekogas zivotot ni nanesuva najgolema bolka pred migovite na najgolema sreka.

i togas e najtesko.

vistinskite licnosti se prepoznavaat vo tie migovi.

dobrinata e neprocenliv dar koj se daruva togas koga dusata pati.

sekoj go ima pocuvstvuvano toa barem ednas vo zivotot.zatoa da bideme socuvstvitelni,da bideme dobri licnosti,da ja odbereme vistinskata nasoka vo zivotot.

mudrost e da se bide dobronameren. toa sto kje mu go dademe na svetot,toa kje ni se vozvrati kako bumerang.

bidete pozitivni i razmisluvajte pozitivno.

ne dozvoluvajte tagata i ocajot da ve unistat.vremeto ne se vraka nazad. gradete ja svojata idnina,svoite utra svoite svetovi.

nosete i neguvajte samo ubavi misli.barajte ja srekata vo nasmevkata na vasite najmili i najsakani.

i posle naporen i tezok den ubavo e cuvstvoto da te pregrne nekoj koj vistinski ve

saka.

 

 

zivejte za toa.

 

sreka

-zivotot e ponekogas tezok,znae da bide bezmilosen koga nemame celi,smisla,i vo taa situacija samiot zivot nametnuva bezbroj limitacii,no nie mozeme da napravime progres prifakajki go toj predizvik.

nasata dusa moze da raste preku iskustvata niz koi pominuvame i na toj nacin da stekneme ogromna mudrost.

site nie ovde sme so nekoja posebna pricina.

mozebi postoi sudbina,sila koja e nadvor od nasa kontrola,no poveketo od nestata koi ni se slucuvaat se nasa odgovornost.

veruvam deka nekoj esencijalen del od dusata e vecen. nase e da sfatime deka ultimativna cel na naseto postoenje e smislata za sreka. ili srekno proziveanata segasnost.

treba da ziveeme vo segasnosta ako sakame da bideme srekni i ispolneti licnosti.

treba da tezneeme sekogas da si bideme sebesi.

i da bideme otvoreni.da bideme razbrani i da gi razbirame drugite lugje.

poveketo vreme gledame deka rabotite ne se tolku ednostavni kako sto izgledaat.sekogas treba da gi gledame nestata od razlicna perspektiva.od razlicni agli.

najvazno e da se obideme da se pronajdeme sebesi,da se izrealizirame,i na toj nacin

da se oslobodime od vecnata bitka megju minatoto i idninata.

 

celosno e do nas dali kje vlozime dovolno napori za da uspeeme.

vistinskiot problem ne e zivotot sam po sebe,tuku nie kako gledame na zivotot.

vo svetot na idei sekogas nesto mozeme da storime i da se borime za parce sreka.

nadvoresniot svet ima svoe tempo i svoi zakoni koi nie morame da gi pocituvame.

sepak treba da go sledime svojot pat,svoeto srce.

svoite sonovi vo potraga po sreka.

 

 

 

 

 

eden den

-eden den se zaprasav,kolku vsusnost se poznavame sebesi i dali sme spremni da se soocime so svoite najdlaboki misli i cuvstva. navistina covekot e tolku poseben sto ne bi trebalo da dozvoli nikoj drug da upravuva so negovata sudbina. jas veruvam vo idejata da se upravuvas so sopstvenite cuvstva i misli.

ako nekoj se osudi da ne kritikuva ili obvinuva toa znaci deka nema samiot dovolno samopocit,ne e lesno da se izvlekuvaat zaklucoci za necii zivoti. bidejki sekoj od nas ja zivee svojata zivotna legenda,go zivee svojot son makar so bebeski cekori. a snistata se strasna rabota,tie se krvta vo nasite veni tie se impulsot koj ne pridvizuva.

eden den site nie kje mu pripagame na minatototo,retko koj od nas kje bidat zapecateni vo knigata na nezaboravot,retko koj kje ostavat traga vo covestvoto. no dali i site go posakuvaat toa? na povekjeto im e najbitno da steknat materijalni bogatstva,da steknat nesta koi kje im go olesnat zivotot. imase vreme koga i jas razmisluvav slicno,mislev deka mokta e vo materijalnite bogatstva. no se izlazav mokta e vo ideite vo nasite kreativni napori da go napravime svetot podobro i posigurno mesto za ziveenje,da bideme primer za idnite pokolenija na sekoj mozen nacin.

sekoj Saka mir i stabilnost.srekni lugje okolu sebe koi kje ziveat normalno bez pritisoci i osudi bez stravovi i otfrlanja. ne e ubavo lugjeto da se delat na nasi i vasi na politicki rivali i da se siri omraza bidejki na toj nacin se razedinuvame i grupirame i sozdavame frontovi. taka nastanale site graganski vojni.

nie treba da go gledame edinstvoto megju narodite i da pridoneseme za ekonomijata,za kako najdobro da gi iskoristime svoite sredstva i resursi za da sozdademe zdrava ekonomija. ne sakam ovde da bidam kontradiktorna se razbira materijalniot uspeh na graganite e potreben za stabilno skolstvo,zdravstvo i slicno.

nie kako narod morame da se angazirame isklucivo preku inteligentni metodi za rast i razvoj na zaednicata,bidejki svetot e samo pole za kulturen razvoj i napredok-Goce Delcev.

eden den kje ja ziveete svojata zamisla i toj den brzo kje dojde i se kje bide kako sto ste zamisluvale.

dotogas borete se za svoite sonista i nikogas ne ja gubete nadezta i pokraj se!